ekologija zemljaU okeanima i morima širom sveta svake godine završi 8,6 milijardi tona plastičnog otpada, koji osim što preti izumiranju pojedinih životinjskih vrsta, kod ljudi uzrokuje mnoge bolesti.

- Preplavljeni smo našim otpadom - kaže Džena Džambek, inženjer za zaštitu životne sredine čiji tim je pre dve godine sačinio studiju o globalnom zagađenju plastičnim otpadom.

Prema ovom istraživanju, količina otpada koji godišnje završi u okeanima mogla bi se udvostručiti do 2025. ako se nešto hitno ne preduzme, piše "Hafington post".

Plastika - izdržljiv i jeftin materijal koji se dobija iz nafte i ima dug period razgradnje, široko je rasprostranjen od medicine do avio-industrije i danas čini 85 odsto svog otpada u morima i okeanima.

Osim krupnog otpada, tu je i sitni veličine zrna susama, a sve prisutnija su i sitna vlakana iz sintetičke odeće koja završavaju u vodotocima nakon mašinskog pranja.

U morima bi moglo biti 51 triliona sitnih komada plastike, podaci su Programa za zaštitu životne sredine UN.

Plastični otpad se uglavnom akumulira u pet ogromnih vrtložnih oblasti u okeanima širom sveta. Najveći zagađivači u svetu su Kina, Indonezija, Vijetnam, Tajland i Filipini, dok je SAD je među top-pet razvijenih zemalja zagađivača plastičnim otpadom, podaci su Svetskog ekonomskog foruma.

Iz neprofitne organizacije "Očuvati okean", koja godišnje organizuje čišćenje obala u više od 150 zemalja, zbog plastičnog otpada je ugrožen opstanak bar 600 različitih vrsta.

Tako pojedine vrste kornjača često pojedu plastičnu kesu misleći da je meduza, plastike bude u svakoj četvrtoj ribi i 90 odsto morskih ptica, među kojima su i albatrosi.

Nije samo životinjski svet ugrožen, nego i ljudi koji plastiku unose kroz morske plodove. Studije su otkrile čestice plastike u probavnim sistemima rakova i školjki, uključujući ostrige i jastoge, a prosečan Evropljanin njihovom konzumacijom godišnje unese u organizam 11.000 mikročestica plastike.

Iako nije dovoljno istražen potencijalni rizik po ljudsko zdravlje, preliminarna istraživanja ukazuju da plastika može biti toksična i potencijalno povećati rizik od raka, oštećenja jetre i pojave drugih oboljenja.

Na globalnom nivou nekoliko zemalja se ove godine obavezalo na smanjenje količine plastičnog otpada koji završi u okeanima.

Na Svetskom ekonomskom samitu posvećenom okeanima ovog meseca 10 nacija uključujući Urugvaj, Kostariku, Francusku i Indoneziju, saglasile su se da se redukuje količina ovog otpava u morima i okeanima kao deo inicijative UN.

Indonezija, kao jedan od najvećih zagađivača, obavezala se tako na smanjenje zagađenja plastičnim otpadom za 70 odsto do 2025. Urugvaj je najavio uvođenje taksi na jednokratne plastične kese, dok SAD tek treba da se priključe ovoj kampanji UN.

Stručnjaci kažu da veliku ulogu u očuvanju prirode imaju korporacije, ali i lični odnos pojedinaca prema ovom problemu.

(Blic)

FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedin